Do sebe kroz Okruglu Dugu

21. 08. 2016.

Kako pravilno razmišljati


Category:Lični razvoj 
Posted by: duga

Kako doneti najbolju moguću odluku

Svakodnevno donosimo razne odluke, a i svi se ponekad nađemo u situaciji kada treba doneti važnu životnu odluku.

Da li je to najbolja moguća odluka u tom mometu? Filozofski odgovor bi bio – da. Za stanje u kom smo bili je odgovor da, jer svako radi najbolje što zna u svakom momentu. A to najbolje ne znači da ne može biti bolje, čak i mnogo bolje i korisnije i nama i drugima oko nas.

Kako sebe dovesti u to najbolje stanje za donošenje neke odluke?

Prvi i osnovni uslov, a ujedno i ključ, je imati emotivnu odvojenost od ishoda, tj. svoj unutrašnji mir kad pomislimo na ishod koji hoćemo, ili koji nećemo. Još jednostavnije rečeno, potrebno je da smo u stanju čistog emotivnog kanala na tu određenu temu.

Čula sam mnoge komentare u smislu da nije u redu da nas je baš briga da li će se nešto desiti ili ne. Ne može se to tako posmatrati. Ako imamo svoj mir, to ne znači da nas je baš briga. Kada imamo unutrašnji mir, tj. nemamo emocionalu vezanost za ishod, mi ne gubimo naša merila vrednosti i ljudsku empatiju. I dalje ćemo imati viđenje da nešto nije, recimo, bezbedno, ili da nije moralno, itd. ali nećemo imati emocionalnu reakciju, već ćemo reagovati mirne glave sa najboljom sposobnosti donošenja odluke. Ukoliko imamo emocije vezane za ishod, one nas najčešće ne vode u željenom pravcu, a to znači da ne donosimo ni najbolje odluke. Najčešće se radi o nekoj vrsti straha.

Potrebno je pre svega razumeti ono što već znamo, ali često nismo spojili sve kockice, a to je da jake emocije onemogućavaju pristup i logično analitičkim procesima i intuiciji. Ovo je najlakše shvatiti kroz tipičan primer kada student koji ode na ispit sa svim znanjima jer se dobro spremio, a ako proradi jaka trema, tj. strah koji može imati različite aspekte, on potpuno zablokira. Ne radi mu ni logika ni intuicija. Da je pre toga rešio korene svojih strahova, to se ne bi desilo. Njegova vezanost za ishod, tj. strah da će pasti na ispitu je blokirao pristup logici i intuiciji.

Vratimo se na vezanost za ishod i donošenje odluka. Kroz primere je najlakše shvatiti.

Kada radim sa nekim ko ima “fatalnu“ dijagnozu, jedna od prvih tema je isprocesovati strah od smrti. Ima više bitnih razloga za to, ali o tome drugi put. Često mi se desi da u radu sa nekim, ko je recimo oboleo od kancera, identifikujemo vrlo visok strah od smrti, ali se javi otpor da se uopšte radi na tu temu, jer u njihovim očima, u tom momentu, rad na strahu od smrti često tumače kao odustajanje od života. Istina je upravo suprotna. Kada rešimo našu vezanost za ishod, tj. strah od smrti, tada smo uklonili jednu od blokada na putu samoisceljenja, uklonili frekvenciju straha na tu temu i time usmerili sebe energetski u suprotnom pravcu od privlačenja još više događaja sa sličnom frekvencijom. Ujedno smo u najboljem mogućem stanju za donošenje odluka.

Posledice ignorisanja nekih emocija koje nas vezuju za ishod, kao i limitirajućih uverenja, mogu biti različite, nekada i fatalne. Šta tačno mislim pod tim? Sa unutrašnjim mirom donosimo najbolje moguće odluke i kad je “frka”.

Koliko je to tačno, pokazalo je i istraživanje koje sam sprovela pre dve godine na Novom Zelandu, gde redovno držim ritrit za obolele od raka, one koji su u remisiji i njihovu podršku, pod nazivom „Imam kancer, pa šta? Biram Život!“ Tokom istraživanja, 50 ispitanika sa dijagnozom raka je popunjavalo upitnik u kom je bilo moguće obeležiti više od jednog odgovora.

Na prvo pitanje, šta misle da je najveći doprinosioc njihovom stanju i ovakvoj dijagnozi, 65% ispitanika je reklo stres, 35% ishrana, 18% mentalni stav, 42% drugi faktori. Na jedno od poslednjih pitanja koje je glasilo, šta je to što veruju da bi im u ovom momentu najviše doprinelo njihovom oporavku, 40% je odgovorilo rad na emocijama, 39% promena mentalnog stava, 42% promena ishrane, 71% veštine nošenja sa stanjem u kom su.

Zaključak – iako je ubedljivo najveći doprinosioc dijagnozi stres, akcenat im ne bi bio na rešavanju stresa, tj. emocija u pozadini stresa, već prvenstveno na promeni ishrane, mentalnog stava i najviše savladavanje veština nošenja sa situacijom u kojoj su.

Očigledno je da strahovi, tj. doživljaj tog stanja, ne dozvoljava donošenju najbolje odluke u pravcu rešavanju korena stresa, koji je najveći doprinosioc njihovom stanju. To ne znači da nema razloga za korekcijom ishrane, nego ukazuje na odsustvo zdravorazumske odluke i postavljanju prioriteta. Ljudi su mnogo skloniji da menjaju ishranu nego da rade na sebi i onom što ih je najvećim procentom dovelo do stanja u kom su. Mentalni stav se može promeniti jedino ako rešimo emocije, bez toga nema ni promene mentalnog stava. Veštine nošenja sa situacijom su bitne, ali ne doprinose rešavanju korena problema koji imaju.

Očigledno je da sa strahovima nema ispravnog razmišljanja i postavljanja prioriteta, kada se pravi plan podrške organizmu koji bi pomogao što efikasnijem i najbržem aktiviranju samoisceljenja i donošenje životno značajnih odluka.

Evo još nekih primera iz prakse, da bi shvatili važnost uklanjanja emocionalne vezanosti za ishod u odnosu na donošenje odluka.

Iz sopstvenog straha možemo doneti odluke vezane za zdravlje bližnjih koje nisu podržavajuće procesima samoisceljenja, već sasvim suprotno. Ovo je posebno opasno kada drugi zavise od nas i naših odluka, bilo da su to naša deca ili roditelji.

Iz sopstvenih emocionalnih vezanosti za ishod možemo gušiti bližnje svojim odlukama, što nekada radimo svojoj deci ili svojim roditeljima. Nekada do te mere gušimo bolesnika svojim pritiscima i reakacijama, da u ekstremnim situacijama bližnji reši da napusti fizički svet, iako mu vreme za odlazak još nije došao. To je naravno ekstremna situacija.

Manje ekstremna situacija je, na primer, kada iz svog sopstvenog straha, tj. brige za bližnjeg kreiramo masu situacija opterećujućeg za bližnjeg. Na primer, roditelj uhodi dete zbog sopstvene preterane brige. Dete to u više mahova primeti i ukoliko to primeti i njegovi prijatelji, može se javiti veliki stid zbog kog se može javiti potreba da budu nevidljivi kako se ne bi obrukali u društvu. Ovo dalje kreira svoj niz posledica koje kreiraju nove komplikacije u životu.

Srela sam se nedavno sa situacijom gde osoba ima strah da se opusti, jer ako se opusti ishod neće biti dobar. Mora biti napeta. Kad smo napeti, mnogo su veće šanse da stvari idu kako ne treba, nego kad smo smireni i opušteni. Strahovi i napetosti ne samo da drastično smanjuju funkcije imunog sitema i sposobnosti samoisceljenja, nego vode donošenju odluka koje su uvek obojene tim strahom i privlače još više dokaza za  isti taj strah. Tako postajemo robovi sopstvenih emocija i mentalnih programa.

Kada su u pitanju biznis odluke, takodje je od izuzetne važnosti prvo rešiti sve emocije vezane za ishod, kako bi sprečili donošenje odluka obojenih našim emocijama.

Najčešća emocija koja vodi do loših odluka je strah, a nekada i očaj, a možda i bes, ponekad i mržnja.  To su emocije koje predstavljaju u ovom slučaju emotivnu vezanost za ishod. Kako bi donosili najbolje moguće odluke, te emotivno energetske poremećaje treba potpuno isprocesovati sa svim svojim aspektima. Tada imate osnovi uslov za pravilno donošenje odluke.

Ako ne znate kako to postići, pridružite nam se na nekoj od edukacija EFT-a, kao i transformacionih tretmana, kako bi krenuli ka putu boljeg funkcionisanja i donošenja najboljiih mogućih odluka.

Da li je još nešto potrebno za donošenje najbolje moguće odluke? Zavisi od oblasti u kojoj donosimo tu odluku. Nekada je unutrašnji mir i početna i završna tačka. Nekada su neophodni i drugi preduslovi, kao na primet kompetencija u nekoj oblasti, poznavanje specifičnih okolnosti, itd. Imajte na umu da bez uklanjanja vezanosti za ishod, nikakva znanja ne pomažu, baš kao kod studenta kog smo spomenuli. Zato je rad na sebi, svojim emocijama i svojim ožiljcima duše neophodan za donošenje najbolje moguće odluke.

Video snimak sa ovom temom je na ovom linku. Ako želite da bolje upoznate sebe i koje su vaše emocije koje vas najčešće dovedu do pogrešnih odluka, pogledajte ovaj video. Uključite se i pratite nas na YouTube kanalu.

Jasmina Kovačev, BSc

EFT Master Trener, META-Zdravlje Master Trener, NLP master...

Autor, edukator, Coach za postizanje vrhunskih dostignuća

www.TehnikaEmocionalneSlobode.com


Add A Comment

Add A Comment

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
Code in the picture:
Title:
Your Name(*):
Email:
Notify me of any further comments to this thread:
Website:
Comment(*):